Data novinarstvo: slučaj mape ministrovih putovanja

12.04.2019. / 11:02
Share
Mapa putovanja ministra vanjskih poslova Srbije
Data journalism
Mapa putovanja ministra vanjskih poslova Srbije

“99 percent of all statistics only tell 49 percent of the story.”

― Ron DeLegge

U kratkoj BBC-ijevoj emisiji “Radost statistike”, Hans Rosling kaže: “Imati podatke nije dovoljno. Morate ih prikazati na takve načine da ih ljudi razumeju i da uživaju u njima.” Rosling je švedski lekar, statističar i profesor koji se proslavio predavanjima u kojima razbija mitove o tzv. Trećem svetu, služeći se velikim bazama podataka, složenim analizama i jednostavnim prikazima. Premda na zlu glasu kao najdosadnija od svih umnih delatnosti, statistika je u njegovim projektima i predavanjima uzbudljiva kao roman, kao film.

Četiri prijatelja i ja nekoliko godina smo vodili nezavisni studio / atelje / laboratoriju koji se bavio dizajnom interakcija, animacijom, filmom, vizuelizacijom podataka – uopšte, transmedijalnom produkcijom. Početkom 2013. obratila nam se ekipa istraživačkih novinara i urednika iz BIRN-a. Radeći na projektu Javno došli su u posed baze podataka o službenim putovanjima ministra spoljnih poslova Republike Srbije u periodu od 2007. do 2012. Možete li, pitali su nas, da od toga napravite jasnu i uzbudljivu priču u obliku interaktivne mape? Tako se i u našoj praksi ponovilo Roslingovo geslo: rad treba da budu i jasan, i da angažuje emocije.

Interaktivna vizuelizacija koju smo napravili viralno se rasprostranila po društvenim mrežama i otvorila razna pitanja: o javnim rashodima, o upotrebi otvorenih podataka, o opravdanosti skupih putovanja državnih službenika, o angažovanju privatnih avio-kompanija, itd.

Činjenica da je pokrenula raspravu možda je dovoljan razlog za pohvalu ovoj mapi, međutim mene sada njene mane zanimaju pre nego vrline. Ta mapa je bila jedna od prvih interaktivnih vizuelizacija za Web u čijem sam stvaranju učestvovao; greške koje smo napravili i problemi sa kojima smo se suočili mislim da mogu da pomognu svima koji bi da okušaju u pravljenju vizuelizacija podataka, podatkovnih narativa, data-novinarstvom i data-pripovedanjem.

Evo lekcija koje sam naučio.

Mapa putovanja ministra vanjskih poslova Srbije
Slika 1: Interaktivna vizuelizacija podataka o putnim troškovima ministra spoljnih poslova Republike Srbije u periodu od 2007. do 2012. Bazu podataka obezbedio je BIRN. Dizajn i razvoj Web aplikacije: Studio Uzrok (Bojan Brankov, Srđan Keča, Jovan Vesić, Luka Knežević-Strika i Uroš Krčadinac)

1. Geografske karte stvaraju probleme

U jednom od prošlih članaka pisao sam o tome kako sve geografske mape lažu; pre svega, one lažu tako što, logikom svoje matematičke projekcije, krive polarne oblasti u odnosu na tropske. Međutim, ovde se javlja važniji problem. Primera radi, troškovi putovanja u Rusiju u istom su rangu kao troškovi putovanja u Belgiju (više od 10 miliona dinara; najtamnija nijansa). Teritorijalno, pak, Rusija je drastično veća od Belgije. Zato što njena tamno-ljubičasta površina deluje teže i značajnije od sićušne belgijske površine, nepažljiv čitalac / gledalac / korisnik lako će doći do pogrešnog zaključka da su putovanja u Rusiju koštala više nego putovanja u Belgiju. Percepcija je često neprijatelj semantike.

Dodatni problem predstavlja okolnost da se putovalo i u malene države, poput Luksemburga i Crne Gore. Na njihovu površinu bezmalo je nemoguće kliknuti.

Moguće rešenje

Interaktivna vizuelizacija podataka ne mora sadržati samo geografske mape; postoji čitav leksikon raspoloživih grafikona, od onih standardnih, poput stupčanog dijagrama ili bar charta, do sasvim opskurnih a vizuelno uzbudljvih, kao što je violin plot. Da danas pravim ovu mapu, dizajnirao bih neku vrstu dashboarda koji bi iste podatke prikazao uz pomoć nekoliko vrsta dijagrama.

2. Priče treba da imaju početak i kraj

Isto važi i za nelinearne priče; od ergodičkog “Hazarskog rečnika” do hitova poput “Grand Theft Auto”, uzbudljivi interaktivni narativi imaju jasno definisane početke ili izvore odakle reka priče počinje da se račva u pritoke i sitne rukavce. Apsolutna sloboda korisničkog izbora samo je iluzija. Ako napravite samo lepo dizajniran browser za bazu podataka i to nazovete data-pričom, ogromna većina korisnika će se već na početku izgubiti, jer neće znati odakle da počne da pretražuje bazu. Kao što je primetio Lev Manovič, narativ i baza podataka prirodni su neprijatelji.

U neku ruku, i naša mapa je neka vrsta browsera. Ukoliko očekujete široku sliku ili tačno znate šta tražite, ovo ne predstavlja problem. Ukoliko, pak, dolazite neupućeni a želite da istražite bazu, sva je prilika da se nećete dugo zadržati na našoj karti. Kliknućete na ovu ili onu državu, dobićete parčiće nasumičnih fakata i brzo ćete otići.

Moguće rešenje

Meni se lično dopadaju one data-priče koje kombinuju narativni i eksplorativni pristup. Na primer, rad David Bauera i Renéa Staldera vodi korisnika kroz važne detalje logikom slideshow prezentacije, pomoću strelica i kratkih tekstova, da bi ga na kraju pustio da sam istražuje bazu služeći se interaktivnom infografikom.

3. Sočne detalje treba istaći

Ukoliko kliknete na Bosnu i Hercegovinu, otvoriće vam se drugi pogled (view) koji naša vizuelizacija omogućuje: grafikon sa mehurićima ili bubble chart koji prikazuje pojedinačne letove u odabranu državu. Srpski ministar je u BiH putovao 9 puta, ali nije svaki od ovih letova jednako interesantan. Ako budete ušli u detalje, naime, saznaćete da je tokom drugog leta ministar putovao isključivo u Banjaluku i da je samo na taj let, Beograd–Banjaluka–Beograd, potrošeno nadrealnih 1,435,580 dinara, tj. nešto preko 12 hiljada evra. Bio ovaj trošak opravdan ili ne, naša vizuelizacija mu prosto ne daje dovoljno prostora da se istakne kao problem.

Posjete ministra Bosni i Hercegovini
Slika 2: Ministrova putovanja u Bosnu i Hercegovinu

Drugi važan a zanemaren detalj odnosi se angažovane avio-kompanije. Baza podataka navodi i privatna i državna preduzeća. Jedno od privatnih preduzeća koje je srpska država angažovala je avio-kompanija Prince Aviation. Ako otvorite njihov sajt (vidi sliku), možda će vam se na trenutak učiniti da se radi o agenciji za poslovnu pratnju. Neukus na stranu, Prince Aviation je u to vreme leteo samo sa dva mala aviona i postavlja se pitanje da li njihov angažman bio opravdan i celishodan.

Zvanični Web-sajt jedne od privatnih avio-kompanija koju je ministarstvo Republike Srbije angažovalo
Slika 3: Zvanični Web-sajt jedne od privatnih avio-kompanija koju je ministarstvo Republike Srbije angažovalo

Moguće rešenje

Oba ova pitanja – kako je moguće da zvanično putovanje u BiH košta preko 12.000 evra i zašto je angažovan baš Prince Aviation – nisu pitanja na koja dizajner vizuelizacije treba da odgovori (na kraju krajeva, možda se u oba slučaja radi o sasvim opravdanim troškovima). Međutim, dizajn vizuelizacije treba da obezbedi prostor za mikro-priče istraživačkih novinara. Dobra vizuelizacije ne daje samo širu sliku nego i odabrane detalje; rečenom filmskim jezikom, daje i total i krupni plan.

4. Bubble chart je uglavnom smeće

Veći krugovi prikazuju veći trošak, i to je okej, ali problem nastaje u percepciji proporcija. Ako pogledate dva pravougaonika jednake širine, od kojih je jedan duplo veći od drugog, ovaj će vam odnos – 1 : 2 – odmah biti jasan. Ukoliko, pak, pogledate dva kruga od kojih je jedan duplo veći od drugog, teško da ćete moći precizno da uvidite tačan odnos veličina. O tome je najbolje pisao Alberto Cairo u knjizi “Funkcionalna umetnost”.

Moguće rešenje

Iako je lep i šarmantan, bubble chart je varljiv i najčešće nije idealno rešenje. Danas bih se pre odlučio za njegovog dosadnog ali pouzdanog rođaka – bar chart.

5. Baze podataka nikad nisu dovoljno čiste

Baze su prljava stvar. Čak i ako ih očistite pažljivo, kao što smo mi učinili, nećete se u potpunosti spasti. Prosto, na nivou metodologije prikupljanja podataka često se dese propusti i nepreciznosti koje je kasnije nemoguće ispraviti. Naš je problem, primera radi, predstavljalo pitanje šta su tačno ti putni troškovi. Da li je to trošak za samog ministra ili celu delegaciju? Ko sve čini delegaciju? Ako su navedene dnevnice ministra, zašto nisu dodate i ostale dnevnice? Kakva je uopšte struktura troškova? Ni BIRN nije znao odgovore na ova pitanja, jer su bazu dobili gotovu, bez metodologije izrade.

Dodatni problem javio se otuda što se često putovalo u više država odjednom, a troškovi su računati zbirno. Zato nije bilo moguće razvrstati koliko se tačno potrošilo baš na tu i samo na tu državu.

Moguće rešenje

Kad god je moguće, učestvujte u izradi istraživačke metodologije. Kad nije, pokušajte da dođete do ljudi koji su podatke prikupljali i napravili bazu, i sa njima temeljno i iskreno razgovarajte. Ako ni to nije moguće, pokušajte da čitaocima / gledaocima / korisnicima ukažete na ograničenja vašeg rada i da u njima pobudite opreznost i skepsu. Dobra data-priča ne treba da bude propaganda.

6. Obezbedite mogućnost poređenja

Evo najčešćih kritika koje smo dobili za rad: prvo, otkud znate da su ovi troškovi preterani? Možda su sasvim normalni, možda i druge zemlje imaju takve troškove, možda sve zajedno to ne može da košta manje. Drugo, otkud znate da politički dobitak stečen ovim putovanjima nije nadmašio njihovu cenu? Možda je opšti interes nalagao da se toliko putuje i da se toliko potroši.

Što se mene tiče, kritike su na mestu. Lično sam oprezan kad su posredi prakse trošenja javnih para na Balkanu, ali u meni čuči mali empirista koji traži da svako uverenje bude potkrepljeno činjenicama.

Moguće rešenje

Da danas pravim ovu vizuelizaciju, pokušao bih da omogućim različite sisteme poređenja. Recimo, koliko je potrošio ministar Republike Srbije u poređenju sa takvim praksama u drugim zemljama: recimo BiH, Hrvatske, Mađarske, Slovačke, Rumunije, Albanije, ali i Finske, Ekvadora ili Novog Zelanda? Takođe bih uključio poređenje sa nekoliko prethodnih ili narednih Vlada u Srbiji.

Kvantifikacija nije panacea (i vera u nju može biti opasna), ali doista smanjuje kulturu proizvoljnog trućanja i paušalnog optuživanja, koja je makar na Balkanu zao korov svih javnih diskursa.

7. Data-novinarstvo je timski rad

Možda je ključni problem naše vizuelizacije to što nije temeljno integrisana u sajt Javno (ili se nije za nju napravio zaseban sajt), nego je prosto embedovana u već postojeću stranicu sa dodatnim opcijama za pretraživanje. U trenutku kada smo projekat razvijali nije bilo dovoljno resursa da se vizuelizacija kreira integrisano. Nije to samo stvar novca i vremena; kvalitetan timski rad je mukotrpan. Potrebno je puno energije da se procesi rada preoblikuju – tu spada i novinarski u urednički proces – a to je neophodno ako govorimo o praksama koje su suštinski transdisciplinarne.

Moguće rešenje

Problemi su sve složeniji i sistemskiji; nemoguće je da se o njima misli, a kamoli da se oni rešavaju, unutar jedne profesionalne kulture i jedne struke. U slučaju data-novinarstva, probleme stvara činjenica da su novinarska, dizajnersko-umetnička i programerska kultura tri još uvek razdvojene kulture. Novinari ne razumeju dizajnere, a oni zajedno ne razumeju programere (i obrnuto), čak i kada su vrhunski unutar svojih disciplina.

Problem nećemo rešiti ako ih stavimo sve skupa u prostoriju i nateramo ih da rade zajedno. Iskustvo mi govori da su nam u timovima potrebni ne samo stručnjaci nego i ljudi-mostovi. To su ljudi koji su svoju primarnu disciplinu (recimo, programiranje) nadogradili veštinama, znanjima i senzibilitetima neke druge (recimo, dizajna, vizuelnih umetnosti ili novinarstva) a dovoljno su široko obrazovani da razumeju društveni kontekst i da kritički preispituju stvarnost. To su ljudi poput Hansa Roslinga. Uz njih u timu, tim će kreirati dobre stvari.

Štos je u tome da takve ljude ne proizvodi nijedan fakultet; to prosto morate sami. I to je jedan od razloga zašto sam napisao ovaj tekst: da vas podstaknem da postanete čovek-most.

Ocijenite kvalitet članka